Переглед интернисте ендокринолога састоји се од узимање анамнезе односно историје болести, физикалног прегледа, тумачења лабораторијских налаза и прописивања одговарајуће ендокринолошке терапије.

Уколико је потребно, ендокринолог на првом или контролном прегледу може урадити и ултразвук штитине жлезде.

Ако имате неки од следећих симптома, можда постоји потреба да обавите преглед код интернисте ендокринолога:

  • умор
  • промене на кожи, суву кожу
  • успорен или убрзан раст појединих делова тела
  • губитак тежине
  • убрзан срчани рад
  • изражено знојење
  • анксиозност
  • учестало мокрење
  • депресивно понашање
  • опстипација, сува кожа, депресивно поашање
  • претерана глад, претерана жеђ или учестало мокрење

Ендокринологија је грана медицине која се бави поремећајима ендокриног система и његовим специфичним излучевинама – хормонима. Ендокрини систем је систем жлезда у којима се, под утицајем информација из спољашње или унутрашње средине, синтетишу хормони који су одговор на те информације. Овим путем регулишу се многе активности: метаболизам, сексуалне активности, раст, метаморфоза, количина воде и минерала у организму и др. Поред ендокриних органа хормоне луче и неке нервне ћелије – неуросекреторне ћелије. Хормони се ослобађају, пошто ове жлезде немају изводне канале, у крв, лимфу или цереброспиналну течност и на тај начин доспевају до циљних органа на које делују. 

Ендокрине жлезде сисара и других кичмењака могу бити појединачне као шту су: хипофиза, хипоталамус, штитна (тироидна жлезда), панкреас, или могу постојати у пару као што су: параштитне (паратироидне жлезде), надбубрежне жлезде и полне жлезде (код жена јајници, а код мушкараца семеници). Унутрашње лучење као споредну функцију могу вршити и извесни други органи: кости, јетра, панкреас, поједини делови црева, бубрези, срце, а значајну ендокрину функцију имају и полне жлезде.

Најчешћа ендокринолошка обољења

Шећерна болест или дијабетес  је хронични, неизлечиви системски поремећај метаболизма, који се карактерише хипергликемијом, тј. трајно повишеним нивоом глукозе у крви. Углавном је условљен наследним факторима, а настаје због смањене секреције или смањеног биолошког дејства хормона инсулина, односно у комбинацији ова два фактора. Недостатак инсулина омета размену угљених хидрата, масти и беланчевина у организму. Након дужег времена утиче и на структуру и функцију крвних судова, живаца и других виталних органа и органских система.

Дијабетес се данас убраја међу најчешћа ендокринолошка обољења, са преваленцом у сталном порасту. То је последица модерног стила живота и повећања броја спољашњих етиолошких чинилаца, међу којима се посебно издваја гојазност. Шећерна болест се најчешће јавља у старијем животном добу као последица општих дегенеративних и склеротичних промена у организму (која захватају и панкреас). Код младих особа може настати услед генетичких поремећаја или оштећења панкреаса код одређених заразних обољења.

Хашимотов тиреоидитис је аутоимуно обољење штитасте жлезде које доводи до опадања њене активности а касније и до њене упале и постепеног разарања ткива штитасте жлезде услед поремећаја имуног система. Понекад узрокује отеклине на врату због увећања штитасте жлезде. Имуни систем својом грешком развија антитела која нападају жлезду и изазивају њено оштећење. Много чешће се јавља код жена него код мушкараца. Све чешће се открива код адолесцената и сасвим младих девојака.

извор Википедија

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.