Ултразвучни преглед штитине жлезде представља високспецијализовану дијагностичку методу у оквиру ендокринологије којом се визуелизују структура и величина штитине жлезде и околних структура и дефинише њен нормлани (физиолошки) или патолошки статус.

Штитна (Штитаста) или тироидна жлезда је жлезда са ендокриним лучењем, која се налази у вратном пределу. секретује хормоне тироксин и тиронин, који регулишу метаболизам свих осталих ткива. Ц ћелије штитасте жлезде секретују хормон калцитонин, чија је улога у регулацији концентрације калцијума у крви и има антагонистичко дејство паратхормону, кога луче параштитасте жлезде.

Штитаста жлезда (glandula thyreoidea) је највећа ендокрина жлезда. У зависности од аутора њен облик се описује као облик: штита, лептира, слова Н (латинице) или потковице. Налази се у увратном делу непосредно испод гркљана, а испред и са страна душника. Причвршћена је за тиреоидну хрскавицу гркљана и покреће се приликом гутања. Састоји се од два режња, левог (lobus sinister) и десног (lobus dexter), који су повезани сужењем-истмус лат. isthmus и налази се у висини 2. и 3. хрскавице душника). Понекад постоји и трећи, пирамидални режањ (лат. lobus pyramidalis) у средњем делу жлезде који је ембрионални заостатак.

Режњеви су облика тростране пирамиде или купе чији је врх усмерен навише тј. база наниже. А поред тога на њој можемо разликовати и три стране (предње-спољашњу, унутрашњу и задњу). Она је у блиским односима са органима и крвним судовима предњег дела врата. База је у висини пете или шесте хрскавице душника, а врх допире до средине плоче штитасте хрскавице гркљана одговарајуће стране. Предње-спољашња страна је у односу са: стернохиоидним, стернотироидним и делимично стерноклеидомастоидним мишићем. Док је унутрашња у односу са бочним деловима штитасте и прстенасте хрскавице гркљана. А задњом страном је у односу са заједничком каротидном артеријом као и са параштитним жлездама.

Она је меке и еластичне конзистенције, те се не може палпирати. У сваком режњу налази се доста режњића који настају као последица поделе режњева помоћу фиброзне чахуре којом је обмотана и која се пружа у дубину градећи фиброзне преградице, који су сачињени од фоликула, а они су основна фукнционална јединица штитне жлезде.

извор: Википедија

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *