Ултразвучни преглед штитине жлезде представља високспецијализовану дијагностичку методу у оквиру ендокринологије. Овом методом се визуелизују структура и величина штитине жлезде и околних структура. На основу тога се дефинише њен нормлани (физиолошки) или патолошки статус.

Физиологија и функција штитне жлезде

Штитна жлезда (glandula thyreoidea) је највећа ендокрина жлезда. У зависности од аутора, њен облик се описује као облик: штита, лептира, слова Н или потковице. Налази се у увратном делу непосредно испод гркљана, а испред и са страна душника. Причвршћена је за тиреоидну хрскавицу гркљана и покреће се приликом гутања. Састоји се од два режња, левог (lobus sinister) и десног (lobus dexter), који су повезани сужењем-истмус (лат. isthmus) и налази се у висини 2. и 3. хрскавице душника. Понекад постоји и трећи, пирамидални режањ (лат. lobus pyramidalis) у средњем делу жлезде који је ембрионални заостатак.

Штитна (Штитаста) или тироидна жлезда је жлезда са ендокриним лучењем. Секретује хормоне тироксин и тиронин, који регулишу метаболизам свих осталих ткива. Ц ћелије штитасте жлезде секретују хормон калцитонин, чија је улога у регулацији концентрације калцијума у крви. Поред тога има антагонистичко дејство паратхормону, кога луче параштитасте жлезде.

Режњеви су облика тростране пирамиде или купе чији је врх усмерен навише тј. база наниже. Поред тога на њој можемо разликовати и три стране (предње-спољашњу, унутрашњу и задњу). Она је у блиским односима са органима и крвним судовима предњег дела врата. Предње-спољашња страна је у односу са: стернохиоидним, стернотироидним и делимично стерноклеидомастоидним мишићем. Унутрашња је у односу са бочним деловима штитасте и прстенасте хрскавице гркљана, а задњом страном је у односу са заједничком каротидном артеријом као и са параштитним жлездама.

Она је меке и еластичне конзистенције, те се не може палпирати. У сваком режњу налази се доста режњића који настају као последица поделе режњева помоћу фиброзне чахуре којом је обмотана и која се пружа у дубину градећи фиброзне преградице, који су сачињени од фоликула, а они су основна фукнционална јединица штитне жлезде.

извор: Википедија